Секундарна инсомнија и емоције

Инсомниа или несаница је потешкоћа успављивања, одржавање спавања, доживљај лошег квалитета спавања или недовољног спавања, упркос добрим условима за спавање. Инсомниа може бити примарна (психофизиолошка, идиопатска, фамилијарна), секундарна због психијатријских поремећаја, телесних/неуролошких болести, лечења болести зависности.

Несаница је чест поремећај и од ње чешће пате жене и старије особе. Грчки филозоф Сократ је говорио да „Варвари и Трачани имају бољу медицину од Грка, јер знају да се тело не може излечити ако се не лечи душа.“

Циљ рада:

Динамичка веза инсомние у односу на анксиозне и депресивне поремећаје понашања.

Метод рада:

Применом Хамилтонове скале урадјена је процена депресивности код пацијената који су повремено или редовно користили хипнотике због поремећаја сна. Узорак обухвата пацијенте у ординацији Опште медицине Дома здравља у Врњачкој Бањи од септембра 2007. до марта 2008.године.

Резултати рада:

Опште карактеристике: Узорк броји 84 испитаника старосне доби од 28 до 79 година. У анкетираном узорку највише испитаника је старости од 65 до 79 година што је 2,1 пута више у односу на остале испитанике, док у полној структури доминирају испитаници женског пола (2,5 пута више од мушкараца).

 

Табела 1. Старосна структура пацијената

Године	Број	%
до 44	15	17,86
45-64	12	14,29
преко 65	57	67,85

 

 

 

 

 

 

Табела 2. Присуство депресивног расположења

Поремећај расположења	Пол				УКУПНО
	Женски		Мушки
	Број	%	Број	%	Број	%
Без депресивног поремећаја	30	50	12	50	42	50
Почетна лака депресија	20	33.33	9	37.5	24	34.52
Средња пролазна депресија	9	15	3	12.5	15	14.29
Тешко депресивно стање	1	1.67	0	0	1	1.19

42 испитаника ( 50%) има поремећен сан и показује друге симптоме депресивног расположења различитог степена: туга без повода, рањивост, потиштеност, осећај тескобе, неспособност уживања у стварима, мањак концетрације, заборављивост, негативне мисли о будућности и др. У преостала 42 испитаника ( 50% ) присутна је такодје инсомниа без депресивног расположења али показују страх и стрепњу за већину животних ситуација.

 

Табела 3. Присуство инсомние у односу на старост пацијента са оценом од 1 и 2

Инсомниа	Старосна доб						Укупно
	> 45		< 45		< 65
	Број	%	Број	%	Број	%	Број	%
Рана Инсомниа	6	40	8	66.66	12	21.05	26	30.95
Инсомниа током ноћи	6	40	2	16.67	5	8.78	13	15.48
Касна инсомниа	3	20	2	16.67	40	71.93	45	53.57

Потешкоће са уснивањем (рана инсомниа) у највећем проценту присутна је у старосној групи преко 45 година (66,66%) , затим код испитаника до 45 година старости 40%, док је код старијих испитаника заступљена у 21.05%.

Инсомниа током ноћи присутна је у највећем проценту до 45 година (40%).

Код раног јутарњег буђења ( болесник који је нормално заспао буди се после неколико сати раније или улази у немиран и не квалитетан сан) – касна инсомниа присутна је у највећем проценту испитаника старије животне доби ( преко 65 година) у 71,53%.

Инсомниа доводи до поремећаја дневног циклуса и велике психичке и физичке исцрпљености, драстично смањење концетрације код 43,25% испитаника. Инсомниа битно утиче на рад и дневне активности.. Код 31% испитаника доводи до психичке аниксиозности; код 21,75% испитаника доводи и до психичке и соматске анксиозности, док код 4% не утиче битно на предходне промене.

Закључак:

Секундарна инсомниа је чест поремећај као последица неповољног деловања емоција и значајно ремети функционисање у породици, на послу, у друству. Код оваквих пацијената залажемо се да поставе реалне циљеве или пак покренумеханизми борбе, односно да таква стања премосте или временом их реше; јер за све постоји неко решење а депресивни боллесник га не види.

Кључне речи:

Секундарна инсомниа, динамичка веза емоција и инсомние, дневни циклус.

---

Аутор: 
Др Татјана Ђорђевић, спец. опште медицине

Коаутори: 
Др Зорица Вучић, 
Др Слађана Милић, 
Асс др Дејан Нешић