Саветовалиште за труднице и улога гинеколошко-акушерске сестре

Контролу труднице и праћење тока трудноће, по правилу врши лекар гинеколог, путем кућних посета, амбулантних прегледа и најзад саветовалишта за труднице, која су данас најприхватљивији вид и начин контроле, а постоје при домовима здравља, при диспанзерима за жене и при гинеколошко-акушерским стационарским установама.

У оваква саветовалишта трудница долази већ на почетку трудноће ради утврђивања постојања и старости трудноће.

Када први пут дође у саветовалиште, свакој трудници се отвара лист контроле трудноће са потребним генералијама.

 

Свакој трудници треба извршити интернистички преглед, упутити је стоматологу ради прегледа и евентуалног лечења зуба.

Такође, врло важан је преглед дојки, нарочито брадавица, које могу бити неправилне, поред осталог – веома осетљиве, зарављене – увучене, тада треба настојати да се још пре порођаја, редовном масажом извуку и формирају, да очврсну, како би се избегла појава рагада у пуерперијуму.

Такође, трудницу треба подвргнути акушерском прегледу, а код одмакле трудноће одредити положај, смештај, став и држање плода и слушати његове срчане тонове.

Ако се при контроли примете знаци предстојеће појаве неке од гравидитетних токсикоза, одговарајућом исхраном односно дијетом и терапијом, настоји се да се постојећи симптоми одстране и појава токсикозе избегне, у супротном ако се примете било какве неправилности, трудница се упућује у болницу на гинеколошко одељење.

Исто тако, што је посебно значајно за труднице и плод, ако се посумња да би спонтани вагинални порођај из било ког разлога био тежак или немогућ, било да је реч о суженој карлици мајке, великој несразмери између плода и карлице мајке, или о неким болестима труднице, трудницу треба одмах сместити у болницу.

Саветовалиште за труднице, је пре свега профилактичка установа у којој се истовремено врше тријажа трудница са неправилностима у току трудноће.

У циљу профилаксе, саветовалиште за труднице треба да даје трудницама упутства за исхрану, живот и рад у току трудноће.

Оно треба да је у вези са дијететичарем, коме ће по потреби упућивати труднице ради одређивања посебне дијете.

Исто тако лекар и бабице у саветовалишту треба да делују и на одржавању психичких стабилности труднице и да је физички и психички припремају за порођај, што се постиже кроз психо-физичку припрему турдница.

Иако турднице знају да је то физиолошки чин, оне га се у великој мери и плаше, јер су приче о јаким боловима и компликацијама у вези са њим наталожене у њиховој свести.

На теоријским часовима трудница се упознаје са основним елементима из нормалне физиологије трудноће и порођаја.

Припремљене и истрениране на гимнастичким часовима, оне имају да штеде снагу у порођају и да рационално користе своје мишиће и сарађују са бабицом и лекаром.

Тренирају се трбушни, леђни, грудни и ножни мишићи. Осим тога труднице увежбавају и дисање и напињање, а такође и релаксацију појединих група мишића.

 

 

 

 

Поштовањем свих принципа сачуваћемо породиљу и плод од сваког непријатног изненађења и опасности и постићићемо рађање здравог, зрелог и донешеног и за живот способног новорођенчета.

 

УЛОГА МАЈКЕ,
ЗБОГ ПОСЕБНИХ БИОЛОШКИХ ЗАДАТАКА,
КОЈЕ ЈЕ ПРИРОДА ПОДАРИЛА,
СПЕЦИФИЧНИЈА ЈЕ,
ЗНАЧАЈНИЈА И ОДГОВОРНИЈА!!!


Аутор:
Светлана Букоња
виша гинеколошко-акушерска сестра