Народна медицина или статини

Хиперлипопротеинемије представљају повећање концентрације у плазми нивоа холестерола, триглицерида, фосфолипида и протеина. У литератури се срећу и под именом дислипидемије јер је чешће измењен њихов квантитативни однос те је тај назив исправнији. Велики је значај  хиперлипопротеинемија јер је :

  • Велика учесталост у популацији
  • Имају дуг асимптоматски ток
  • Узрок су  настанку атеросклерозе

Учесталост у популацији је и до 30 % а посебно је забрињавајући пораст у задњим годинама што је резултат неповољног социоекономског стања нашег народа. Ту  пре свега мислим на пад куповне моћи становништва, на погрешне навике у исхрани, смањену физичку активност, на ефекат продуженог стреса .
Хиперлипопротеинемије имају дуг асимптоматски ток, па чак и кад се испоље тегобе оне су полиморфне и могу се приписати и другим обољењима. Најчешће тегобе које их прате су : стезање у грудима, вртоглавица, несвестица, зујање у ушима, трњење периферних делова тела,заборавност. Узрочници атеросклерозе  су поред пушења и повишеног притиска и хиперлипопротеинемије. Са своје стране атеросклероза  је најчешћи узрок  коронарне болести и налази се и на водећем месту међу узроцима смрти .
Постоје бројне поделе хипрелипопротеинемија од којих је за лекара  практичара најзначајније разграничити да ли се ради о примарној или секундарној  ХЛП повишене како би се приступило адекватном лечењу.а потом и да се одреди које су фракције липида
Циљ рада : Показати значај и место народне медицине у поређењу са модерном терапијом статинима .
Метод рада : Анализа  здравствених картона пацијената који су се у 2004 години лечили од  ХЛП у служби општа медицина Дома Здравља  Врњачка Бања .
Резултати рада: Анализирано је 284 болесничких картона пацијената код којих је најчешће била повећана холестеролска фракција . Укупни холестерол је је у просеку био 7.8 ммол /л .
Свима је предочено да је потребно фармаколошко и нефармаколошко лечење .Сем тога  сви су добили дијетне листе  које су штампане од стране  фармацеутских кућа  Хемофарм и Фајзер као и савет за  препоручену физичку активност. Од фармаколошких супстанци понуђене су им  две варијанте и то : аторвастатин и симвастатин, оба лека у дози од 10  мг.  Нажалост велики број пацијената није могао себи да приушти ни један лек од понуђених из разлога економске природе.

атотвастатин симвастатин Народна медицина
Жена 162

23

14,19%

38

23,45%

101

62,34%

Мушкараца 122

22

18,03%

30

24,59%

70

57,37%

Укупно 284

45

15,84%

68

23,94%

171

60,20%

  Табела бр 1

Анализом табеларног приказа  види се да је  тек око 40 % пацијената могло себи да приушти лек и то 23,94% јефтинију и мање ефикасну  варијанту а тек 15,84% скупљи и ефикаснији лек. Више од пола пацијената је могло , нажалост, само да користи народне лекове. Разлози за то су пре свега :

  • Висока цена лека
  • Потреба за дуготрајном применом
  • Ниска примања

Контрола картона је урађена кроз два месеца да би се сагледали резултати таквог лечења. Највећа група пацијената која је била на народној медицини снизила је холестерол у просеку до 6,7 % али без промена ХДЛ и ЛДЛ фракција а то је, нажалост, више од пола пацијената. Група на симвастатину после двомесечне терапије снизила је укупни холестерол до 5,5 % и побољшала однос ХДЛ –ЛДЛ а група са аторвастатином је имала укупан холестерол у просеку 4,8 ммол/л и добре вредности холестеролских фракција (табела бр 2.)

Укупни холестерол ХДЛ ЛДЛ
Народна медицина 6,7 ммол/л Без утицаја Без утицаја
симвастатин 5,5 ммол/л нормализација нормализација
аторвастатин 4,8 ммол/л нормализација нормализација

Табела бр.2

Испитивање је извршено у 2004 години кад ни један од статина није био на листи лекова који су на терет Фонда Здравствене Заштите. Увођењем нове листе у фебруару ове године стање није нимало поправљено јер статин на рецепт могу добити пацијенти  искључиво у секундарној превенцији после коронарног или можданог инфаркта. За примарну превенцију стање је остало катастрофално, те ће нам се и даље више од половине пацијената лечити чајевима. Овакво стање је у Врњачкој Бањи која спада у релативно развијене општине а у другим срединама проценти су вероватно још више поражавајући. Остаје нам онда да се и даље боримо за изједначавање прописивања у примарној и секундарној превенцији јер  употребом статина у примарној превенцији смањујемо групу која има потребу за секундарном превенцијом чиме  подижемо степен здравља нације у целини. А док се то не деси морамо да се позабавимо народном медицином и њеним упознавањем .

Литература :

  1. Фактори ризика и хронична незаразна обољења,Београд 1998 год. – Хиперлипопротеинемије ( Горан Читлучанин) стр.79
  2. Општа медицина, Проф. Др Дане Жигић

Аутор:
Др Слађана Милић, спец. опште медицине

Коаутори:
Др Мирослава Миљковић
Др Биљана Илић
Др Невена Симовић
Др Гордана Станковић