Svetski dan zdravlja, 7.april 2014.godine | Дом здравља Врњачка Бања

Svetski dan zdravlja, 7.april 2014.godine

Vektorske zarazne bolesti: mali ubod, velika opasnost

patronazna sluzba doma zdravlja

Obelezen Svetski dan zdravlja
Patronazna sluzba DZ Vrnjacka Banja

Svetski dan zdravlja, 7.april ove godine je posvećen vektorskim zaraznim bolestima i obeležava se pod sloganom „Vektorske zarazne bolesti: mali ubod, velika opasnost“. Ovogodišnja kampanja obeležava se sa ciljem podizanja svesti o značaju vektorskih zaraznih bolesti i mogućim posledicama po zdravlje ljudi, kao i podizanje nivoa znanja o mogućnostima njihove prevencije. Patronažna služba Doma zdravlja, u saradnji sa Crvenim krstom, Spec. Bolnicom za interne bolesti i Merkurom, tradicionalno je na Promenadi ispred restorana Istra  sprovela aktivnosti na unapređenju zdravlja stanovništva. Merenjem vrednosti arterijske tenzije i glikemije  prolaznicima, davanjem saveta, podelom zdrav-vaspitnog materijala i prikazima izložbi ovogodišnja akcija je uspešno izvršena.

Vektorske zarazne bolesti su bolesti čiji uzročnik (bakterija, virus, rikecija, parazit) izvesno vreme, pre nego što dospe u svog domaćina, provede u vektoru (komarac, krpelj i različite druge vrste insekata). Vektor prenosi uzročnika zaraznih bolesti na osetljivog domaćina (čovek, životinja) ubodom/ujedom. Inficirani vektori najčešće doživotno prenose uzročnika.

SvetskiDanZdravlja

Poster Vektori

Vektori su organizmi koji nemaju mehanizme za održavanje telesne toplote, pa direktno zavise od spoljašnje temperature, tako da u uslovima visoke temperature i velike vlažnosti njihov broj može da poraste i za nekoliko puta.Vektorske zarazne bolesti su karakteristične za tropske i subtropske oblasti, područja sa lošim higijensko sanitarnim uslovima, kao i za područja na kojima je zdravstveno bezbedna voda za piće teško dostupna. Međutim, Evropskom regionu preti pojava novih vektorskih zaraznih bolesti, dok se vektorske bolesti, za koje se smatralo da su suzbijene, ponovo javljaju. Faktori koji su doprineli ovakvoj epidemiološkoj situaciji su klimatske promene, intenzivan međunarodni saobraćaj, širenje uzročnika i vektora na nova geografska područja, češće izlaganje ljudi divljim životinjama i insektima, promene u uzročnicima (rezistencija na antimikrobne lekove, porast virulencije). Navedeni faktori predstavljaju izazov u prevenciji i kontroli vektorskih zaraznih bolesti.

Na teritoriji Republike Srbije registruju se pretežno slučajevi obolevanja od lajmske bolesti, importovane malarije i kožne lajšmanijaze. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ u 2012. godini, na području Republike Srbije, prijavljena su ukupno 974 slučaja obolevanja od bolesti iz ove grupe U posmatranom periodu na teritoriji Republike Srbije registruje se trend porasta stope incidencije vektorskih zaraznih bolesti, usled rasta stope incidencije lajmske bolesti.

Prevencija ovih infekcija podrazumeva mere lične zaštite, kao što je nošenje adekvatne odeće, koja predstavlja barijeru protiv ujeda, sprovođenje mera za smanjenje broja vektora u samim kućama, stanovima (zaštitne mreže na vratima i prozorima) i preduzimanje mera neophodnih za smanjenje ili potpuno uklanjanje staništa pogodnih za razvoj i razmnožavanje vektora u neposrednoj nokolini stambenog prostora i zajednici (pokrivanje kontejnera sa vodom, eliminacija bara i drenaža na mestima gde se voda zadržava, uklanjanje svih nepotrebnih posuda u kojima se voda zadržava).

MERE PREVENCIJE BOLESTI KOJE SE PRENOSE KRPELjIMA

P4070179Mere lične zaštite od uboda krpelja

  • izbegavati staništa krpelja (visoka trava, bujno zelenilo parkova, livade, šume)
  • pri boravku u prirodi, koristiti repelente (sredstva protiv uboda insekata)
  • nositi svetlu odeću koja pokriva ruke i noge
  • nakon boravka u prirodi izvršiti inspekciju kože
  • imati na umu da se krpelj može doneti i na odeći i na kućnim ljubimcima

Kako postupati ukoliko je došlo do ujeda krpelja?

  • važno je javiti se lekaru u toku prva 24 sata
  • ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva (etar, alkohol, benzin)
  • ne treba pokušavati samostalno vađenje krpelja jer se pritiskom i gnječenjem mesta uboda krpelj može raskomadati, a rilica otići još dublje
  • u svakoj zdravstvenoj ustanovi, obučeno osoblje će krpelja izvaditi u celosti, uz dezinfekciju mesta intervencije
  • veoma je važno lekaru dati osnovne epidemiološke podatke o ubodu krpelja

MERE PREVENCIJE BOLESTI KOJE SE PRENOSE KOMARCIMA

Najlakši i najefikasniji način prevencije navedenih bolesti je sprečiti ubod komarca. U tom smislu preporučuje se:

  • Izbegavanje područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare.
  • Smanjenje broja komaraca na otvorenom gde se radi, igra ili boravi, što se postiže isušivanjem izvora stajaće vode. Na taj način smanjuje se broj mesta na koje komarci mogu da polože svoja jaja. Najmanje jednom nedeljno treba isprazniti vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, kanti, buradi i limenki. Ukloniti otpad.
  • Po mogućstvu boravak u klimatizovanim prostorima, jer je broj insekata u takvim uslovima značajno smanjen.
  • Upotreba repelenata na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom.
  • Nošenje odeće koja pokriva noge i ruke. Preporučljivo je da odeća bude komotna, jer komarci mogu da ubodu kroz pripijenu odeću.
  • Izbegavanje boravka na otvorenom u vreme perioda najintenzivnije aktivnosti komaraca – u sumrak i u zoru.
  • Upotreba zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima i oko kreveta.
  • Upotreba električnih aparata koji ispuštaju sredstvo za uništavanje komaraca u zatvorenom prostoru.
  • U slučaju putovanja u inostranstvo,ako se radi o tropskom i subtropskom području, obavezno se pridržavati svih mera prevencije koje podrazumevaju i uzimanje lekova pre odlaska, tokom boravka i po povratku iz malaričnih područja .
  • U slučaju pojave bilo kakvih simptoma bolesti po povratku sa putovanja, odmah se javiti izabranom lekaru i navesti podatak o putovanju i ubodu komarca ili drugih insekata.