Светски дан здравља, 7.април 2014.године

Векторске заразне болести: мали убод, велика опасност

Светски дан здравља, 7.април ове године је посвећен векторским заразним болестима и обележава се под слоганом „Векторске заразне болести: мали убод, велика опасност“. Овогодишња кампања обележава се са циљем подизања свести о значају векторских заразних болести и могућим последицама по здравље људи, као и подизање нивоа знања о могућностима њихове превенције. Патронажна служба Дома здравља, у сарадњи са Црвеним крстом, Спец. Болницом за интерне болести и Меркуром, традиционално је на Променади испред ресторана Истра  спровела активности на унапређењу здравља становништва. Мерењем вредности артеријске тензије и гликемије  пролазницима, давањем савета, поделом здрав-васпитног материјала и приказима изложби овогодишња акција је успешно извршена.

Векторске заразне болести су болести чији узрочник (бактерија, вирус, рикеција, паразит) извесно време, пре него што доспе у свог домаћина, проведе у вектору (комарац, крпељ и различите друге врсте инсеката). Вектор преноси узрочника заразних болести на осетљивог домаћина (човек, животиња) убодом/уједом. Инфицирани вектори најчешће доживотно преносе узрочника.

Вектори су организми који немају механизме за одржавање телесне топлоте, па директно зависе од спољашње температуре, тако да у условима високе температуре и велике влажности њихов број може да порасте и за неколико пута.Векторске заразне болести су карактеристичне за тропске и субтропске области, подручја са лошим хигијенско санитарним условима, као и за подручја на којима је здравствено безбедна вода за пиће тешко доступна. Међутим, Европском региону прети појава нових векторских заразних болести, док се векторске болести, за које се сматрало да су сузбијене, поново јављају. Фактори који су допринели оваквој епидемиолошкој ситуацији су климатске промене, интензиван међународни саобраћај, ширење узрочника и вектора на нова географска подручја, чешће излагање људи дивљим животињама и инсектима, промене у узрочницима (резистенција на антимикробне лекове, пораст вируленције). Наведени фактори представљају изазов у превенцији и контроли векторских заразних болести.

На територији Републике Србије региструју се претежно случајеви оболевања од лајмске болести, импортоване маларије и кожне лајшманијазе. Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ у 2012. години, на подручју Републике Србије, пријављена су укупно 974 случаја оболевања од болести из ове групе У посматраном периоду на територији Републике Србије региструје се тренд пораста стопе инциденције векторских заразних болести, услед раста стопе инциденције лајмске болести.

Превенција ових инфекција подразумева мере личне заштите, као што је ношење адекватне одеће, која представља баријеру против уједа, спровођење мера за смањење броја вектора у самим кућама, становима (заштитне мреже на вратима и прозорима) и предузимање мера неопходних за смањење или потпуно уклањање станишта погодних за развој и размножавање вектора у непосредној ноколини стамбеног простора и заједници (покривање контејнера са водом, елиминација бара и дренажа на местима где се вода задржава, уклањање свих непотребних посуда у којима се вода задржава).

МЕРЕ ПРЕВЕНЦИЈЕ БОЛЕСТИ КОЈЕ СЕ ПРЕНОСЕ КРПЕЛјИМА

Мере личне заштите од убода крпеља

• избегавати станишта крпеља (висока трава, бујно зеленило паркова, ливаде, шуме)
• при боравку у природи, користити репеленте (средства против убода инсеката)
• носити светлу одећу која покрива руке и ноге
• након боравка у природи извршити инспекцију коже
• имати на уму да се крпељ може донети и на одећи и на кућним љубимцима

Како поступати уколико је дошло до уједа крпеља?

• важно је јавити се лекару у току прва 24 сата
• не треба стављати никаква хемијска средства (етар, алкохол, бензин)
• не треба покушавати самостално вађење крпеља јер се притиском и гњечењем места убода крпељ може раскомадати, а рилица отићи још дубље
• у свакој здравственој установи, обучено особље ће крпеља извадити у целости, уз дезинфекцију места интервенције
• веома је важно лекару дати основне епидемиолошке податке о убоду крпеља

МЕРЕ ПРЕВЕНЦИЈЕ БОЛЕСТИ КОЈЕ СЕ ПРЕНОСЕ КОМАРЦИМА

Најлакши и најефикаснији начин превенције наведених болести је спречити убод комарца. У том смислу препоручује се:

• Избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре.
• Смањење броја комараца на отвореном где се ради, игра или борави, што се постиже исушивањем извора стајаће воде. На тај начин смањује се број места на које комарци могу да положе своја јаја. Најмање једном недељно треба испразнити воду из саксија за цвеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, канти, буради и лименки. Уклонити отпад.
• По могућству боравак у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен.
• Употреба репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном.
• Ношење одеће која покрива ноге и руке. Препоручљиво је да одећа буде комотна, јер комарци могу да убоду кроз припијену одећу.
• Избегавање боравка на отвореном у време периода најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору.
• Употреба заштитне мреже против комараца на прозорима и око кревета.
• Употреба електричних апарата који испуштају средство за уништавање комараца у затвореном простору.
• У случају путовања у иностранство,ако се ради о тропском и субтропском подручју, обавезно се придржавати свих мера превенције које подразумевају и узимање лекова пре одласка, током боравка и по повратку из маларичних подручја .
• У случају појаве било каквих симптома болести по повратку са путовања, одмах се јавити изабраном лекару и навести податак о путовању и убоду комарца или других инсеката.