Шта пацијенти знају о хипертензији? | Дом здравља Врњачка Бања
  • ћирилица | latinica

  • Шта пацијенти знају о хипертензији?

    Повишен крвни притисак спада у групу хроничних масовних незаразних обољења. Од хипертензије у нашој земљи болује преко 30% одраслог становништва. Још више забрињава податак од стране педијатријске службе да се код све већег броја деце региструју повишене вредности крвног притиска. Хипертензија је често асимптоматско обољење у свом почетку а у свом току оставља трајне последице, трајни инвалидитет а у великом проценту се налази на листи непосредних узрока смрти. Лечење хипертензије подразумева не само употребу медикамената већ активан позитиван однос болесника према својој болести. Због тога је од изузетног значаја рад лекара практичара у служби опште медицине на примарној, секундарној и терцијарној превенцији ове болести.

    Циљ рада: Сагледавање обавештености пацијената о повишеном притиску, о њеним узроцима, последицама и правилном лечењу, како би смо сагледали недостатке досадашњег и поље будућег рада.

    Метод рада: Анализа анкетног упитника “Колико ваши пацијенти знају о …10 важних питања о хипертензији“ у служби опште медицине Дома Здравља Врњачка Бања. Анкета је урадјена анонимно у марту месецу 2004 године. Анкетирана су 134 пацијента. Анкетни упитник је штампала Југоремедија уз проспект и студију о Амлопину.

    Резултати рада: Испитаници су одговарали заокруживањем понудјених одговора на следећа питања:

    1. Да ли знате које су нормалне вредности крвног притиска?

    а) 120/80 мм Хг
    б) 140/90 мм Хг
    ц) 150/100 мм Хг

    2. Колико често треба контролисати крвни притисак?

    а) једном у пет година
    б) једном годишње
    ц) по договору са вашим лекаром

    3. Шта може утицати на повишење крвног притиска?

    а) пушење
    б) стрес
    ц) претерано конзумирање алкохола
    д) шећерна болест
    е) повећано уношење соли исхраном
    ф) старост
    г) реума
    х) гојазност
    и) наследни фактори

    4. Које су последице нелечене хипертензије?

    а) срчани инфаркт
    б) шлог
    ц) обољење бубрега

    5. Како се повишени крвни притисак може снизити без употребе лекова?

    а) престанком пушења
    б) смањењем повећане телесне тежине
    ц) смањеним уношењем соли и масти исхране
    д) ограниченим уносом алкохола

    6. Да ли пушење повећава ризик од срчаног удара и смрти?

    а) не
    б) да

    7. Да ли је особама са повишеним крвним притиском дозвољена умерена физичка активност?

    а) да (свакодневне шетње у природи, лагано трчање, коришћење степеница уместо лифта)
    б) не

    8. Каква исхрана се не препоручује?

    а) риба и посно месо
    б) воће и поврће
    ц) сухомеснати производи и конзервисана храна
    д) барена,динстана и печена храна
    е) пржена храна
    ф) намирнице богате мастима (путер,масни сиреви,пуномасно млеко…)
    г) торте, колачи и чоколаде

    9. Да ли је неопходно редовно узимати лекове за снижење крвног притиска?

    а) не
    б) по потреби
    ц) да, чак и онда када се осећате добро и постигли сте снижење крвног притиска

    10.Шта је циљ лечења повишеног крвног притиска?

    а) нормализовати вредности крвног притиска
    б) очувати виталне органе (срце, мозак,бубрези) и смањити појаву других болести
    ц) смањити смртност

    На питање о нормалним вредностима крвног притиска 106 испитаника или 79,1% је дао тачне одговоре. Такодје на питање колико често треба контролисати крвни притисак у високом проценту су се тачно изјаснили чак 125 односно 93,28%. Код следећег питања шта може утицати на повишење крвног притиска одговори су били половични. Нико од испитаника није дао комплетне одговоре што показује да пацијенти нису до краја упознати са факторима ризика. Такође кад је реч о последицама нелечене хипертензије само 12 (8,95%) се изјаснило да то може бити обољење бубрега, 42 (31,34%) се изјаснило за шлог, а да би то могао бити срчани инфаркт сматра 78 (58,2%) испитаника. Питање како да снизе повишен притисак без лекова је добило доста добре одговоре:

    • За смањење уноса соли и масти……132 – 98,5%
    • За престанак пушења ………………107 – 79,85%
    • За смањење телесне тежине …….….86 – 64,18%
    • За смањење уноса алкохола …………42 – 31,34%

    Пушење као фактор ризика за настајање срчаног удара и смрти је познат великом броју испитаника 128 (95,52). Такодје свих 134 испитаника се сагласило да се свакодневна умерена физичка активност препоручује оболелима од повишеног притиска. Код питања које се тиче хране која се не препоручује анкетирани су углавном упознати са постулатима здраве исхране:

    • Против сухомеснатих производа и конзервисане хране ………134 – 100%
    • Против пржене хране ……………………………………………….113 – 84,32%
    • Против намирница богатих мастима ……………………………72 – 53,73%
    • Против торти и колача је било само…………………………….16 – 11,9%

    Највећи број испитаника је знао да је неопходно редовно узимање лекова чак и кад су постигнуте нормалне вредности крвног притиска и пацијент се добро осећа 130 (97,01%) , а свега 4 испитаника су мислила да је довољно повремено узимање терапије. Циљ лечења проистиче из познавања компликација тако да је 125 (93,28) заокружило сва три тачна одговора.

     

    Закључак: Анкета је показала да постоји добра обавештеност о повишеном притиску, али да треба више радити на здравственоваспитном раду, проширити знање о етиологији, о факторима ризика,о значају промена начина живота и о тежини последица код неадекватног лечења. То је велики задатак за лекара практичара који се бави општом т.ј. породичном медицином јер ти пацијенти представљају најчешћу патологију са којом се срећу. То је велики задатак и за заједницу као целину, јер је ово обољење у порасту због брзог нацина живота, погрешних навика. Мишљења сам да се мора више пропагирати здрав начин живота преко мас медија јер само здрав човек може да допринесе здрављу других људи.

     

    Литература:

    1. Колико ваши пацијенти знају о…? 10 важних питања о хипертензији
    2. Југоремедија (Амлопин –проспект)
    3. Општа медицина “ треће измењено и допуњено издање Прим.Др сци Дане Жигић Прим.Др Драгољуб Иванковић; Прим.др Дејан Константиновић

    Аутор:
    Др Слађана Милић, спец. опште медицине

    Коаутори:
    Др Невена Симовић
    Др Мирослава Миљковић
    Др Биљана Илић